VODNI AGENT

“Uspostavljanje medjunarodnog sistema društvene odgovornosti prema vodama”

 

Opšti cilj:
   Uspostavljanje sistema medjunarodne saradnje i povezivanja kroz kontinuirano podizanje svesti dece, kroz podsticaj na promišljanje svakodnevnih postupaka i sugerisanje na promene ponašanja u pravcu racionalnog i savesnog ophodjenja sa vodom kao egzistencijalno neophodnim resursom.

Specifični ciljevi:

  1. Uvodjenje direktnog nadzora potrošnje vode čime se pokreće proces racionalizacije potrošnje vode u školama i vrtićima
  2. Povezivanje aplikacijom koja omogućava uvid u potrošnju i stvara mogućnost medjunarodne komunikacije
  3. Edukovanje na temu odgovornog ophodjenja prema vodi (voda u prirodi, potrebe i potrošnja, zagadjenje, upravljanje vodama i energetska efikasnost proizvodnje pijaće i prerade otpadnih voda)

Background:
   Voda je posebno značajan resurs neophodan u svakodnevnom životu kroz aspekt pijaće i tehničke vode, u proizvodnji hrane ali i saobraćaju, turizmu važno na vreme skrenuti pažnju na neophodnost odgovornog ophodjenja prema vodi u smislu racionalne potrošnje, smanjenog tj. eliminisanog zagadjenja i savesnog upravljanja kroz sprečavanje bujica i poplava. Nedostatak pijaće vode je problem sa kojim će se do 2030. godine suočiti polovina stanovništva na Zemlji. Količina pijaće vode sa naglim povedanjem broja stanovnika i sve većim zagađenjem naglo opada. Od sve vode na Zemlji 97,5% je slano, od preostalih 2,5% slatke vode 70% je smrznuto u ledincima, preostala voda je prisutna u zemljištu ili je u dubokim, podzemnim izdanima i često ne može da se koristi za piće. Za upotrebu je dostupno manje od 1% vode. Preko 1 milijarde ljudi nema nikakav pristup pijaćoj vodi a zbog konstantnog nedostataka vode svakodnevno umire 5 hiljada ljudi širom sveta. Prosečna potrošnja vode u Evropi je 150l/dan, a potrošnja vode je 2 puta brža od proizvodnje. Rano obrazovanje dece iz oblasti zaštite životne sredine je temelj obrazovanja za održivi razvoj. Deca su veoma radoznala i istraživači su po orjentaciji. I uz najmanje podsticaje mogu da naprave dobar kontakt sa prirodom, razviju pravilan odnos prema potrebi za zaštitom životne sredine.

region-ilustracija

Ciljna grupa:

  1. Deca predškolskog i školskog uzrasta, kao ciljna grupa su veoma prijemčiva za saradnju. Edukacijom i osvešćivanjem dece stvaramo buduće odrasle ljude sa već formiranom svešću o vodi kao prirodnom dobru koje nije neiscrpno a strateški je značajno i neophodno za opstanak ljudske vrste ali i čitave planete. Edukovanjem dece utičemo i na njihovo neposredno okruženje te tako indirektno obrazujemo takoreći čitavu lokalnu zajednicu.
  2. Lokalne samouprave, uprave gradova kao legitimni organi vlasti i upravljanja sa kojima je neophodno uspostaviti komunikaciju u cilju lakšeg i efikasnijeg sprovodjenja aktivnosti.
  3. Stručne resorne institucije i javna preduzeća sa kojima je potrebno ostvariti saradnju u smislu stručne potpore i podrške projektu na nivou specifičnosti i kompleksnosti teme odnosno problema koji rešavamo.
  4. Kompanije koje imaju svest i rade na programima društvene odgovornosti, volontarizma i angažovanja u projektima i gradjanskim inicijativama.

Aktivnosti:

   Za sprovodjenje sistema direktnog nadzora potrošnje vode i umrežavanja korisnika izradjeno je tehničko didaktičko sredstvo u obliku mernog uredjaja i internet aplikacija Vodni agent preko koje deca razmenjuju i uporedjuju podatke o potrošnji vode sa vršnjacima u drugim školama. Merni uredjaj je inovativni produkt iz Slovenije, jedinstven po svojim karakteristikama i mogućnostima upotrebe.
   Projekat se bazira na radu sa decom koja svoja iskustva stečena u aktivnostima u projektu, prenose ukućanima i tu se pojavljuje mogučnost za uključivanje partnerskih organizacija i kompanija koje bi u interesu svog strateškog marketinga našle prostora u širenju mreže ekološkog projekta na području globalnih aktivnosti očuvanja kvaliteta i količina vodnih resursa.

Kopija od spletna aplikacija Vodni agent

   Praćenje potrošnje je postupak korišćenja mernog uredjaja koji se instalira direktno na slavinu i očitava protok vode. Uz praćenje potrošnje svaki učitelj sprovodi edukaciju. U te svrhe pripremljen je edukativni paket koji obuhvata: merni uredjaj, uputstvo o postavljanju i korišćenju uredjaja sa video prilogom i kurikullum za rad sa decom uz uputstvo za korišćenje aplikacije tj unos podataka na www.vodnaagencija.org/agent/. Projektne aktivnosti obuhvataju dizajniranje i pripremu flajera, postera, bedževa i štampanje zastave kojom se obeležavaju škole Vodni agenti. Sav štampani materijal, obraćanja javnosti i kontakti s medijima biće propraćeni i informacijama i oznakama donatora i partnera. Nacionalni koordinatori podnose izveštaj o radu nosiocu projekta tj. Vodnoj agenciji.
Aktivnost edukacije koje se sprovode u školama prilagodjena je uzrastu odnosno postojećem znanju stečenom dotadašnjim školovanjem (u svakoj zemlji ponaosob) i obuhvata teoretski i praktični deo. Teoretski deo su interaktivna predavanja u formi razgovora sa decom, kviza, prezentacije i uopšteno razgovora. Praktični deo aktivnosti su kreativne radionice na temu vode, širokog spektra podtema odnosno aspekata na kojima možemo govoriti o vodi. Tehnike su raznolike, prilagodjene uzrastu. Takodje se vrši registar zagadjivača vodnih tokova u lokalnim zajednicama gde se sprovodi projekat i planiraju aktivnosti ka rešavanju tog problema. Deo projektnih aktivnosti je i povezivanje sa javnim komunalnim preduzećima u cilju upoznavanja dece sa tehnologijom i postupkom proizvodnje vode i prerade otpadnih voda.

Dunavska regija u najširem smislu

   Dunav je, nakon Volge, druga najduža i druga vodom najbogatija rijeka u Evropi, te najduža reka u Evropskoj uniji. Reka Dunav izvire u Schwarzwaldu (šumovit planinski kraj u pokrajini Baden-Württemberg, na jugozapadu Nemačke), spajanjem rečica Brigach i Breg, u mestu Donaueschingen. Dalje teče prema istoku, kroz nekoliko glavnih gradova u srednjoj i istočnoj Europi (Beč, Bratislava, Budimpešta i Beograd), te nakon 2850 km, na obali Crnog mora, stvara deltu u Rumuniji i Ukrajini, koja se nalazi na popisu svetske baštine UNESCO-a

   Kroz istoriju a i danas, Dunav uvek bio važan meðunarodni plovni put. Dugo vremena je bio i severoistočna granica starorimske države. Reka danas teče kroz ili čini granicu deset država, a to su redom od izvora prema ušdu: Nemačka (7,5 %), Austrija (10,3 %), Slovačka (5,8 %), Maðarska (11,7 %), Hrvatska (4,5 %), Srbija (10,3 %), Bugarska (5,2 %), Rumunija (28,9 %), Moldavija (1,7 %) i Ukrajina (3,8 %).

   U rečni sliv spadaju i deset drugih država čije reke kao pritoke vodama snabdevaju Dunav: Italija (0,15 %), Poljska (0,09 %), Švajcarska (0,32 %), Češka (2,6 %), Slovenija (2,2 %), Bosna i Hercegovina (4,8 %), Crna Gora, Makedonija, Grčka i Albanija (0,03 %).

region-danube region

  Jedina velika evropska reka koja teče od zapada prema istoku je upravo Dunav. Nakon puta od 2850 kilometara reka se uliva u Crno more u području delte Dunava (4 300 km2) u Rumuniji i Ukrajini. Za razliku od ostalih reka, dužina Dunava meri se od ušća do izvora, a polaznom tačkom smatra se svetionik u Sulini na Crnom moru. Važeći sliv Dunava ima površinu od 805.000 km2. Pritoke koje se nalaze većinom u Alpama, većinom dolaze s desne strane. Početak Dunava stvaraju dve rečice u Schwarzwaldu, Breg i Brigach. Izvor Brega je blizu Furtwangena, na 1078 metara visine. Budući da ova rečica prelazi duži put, geografskise smatra izvorom Dunava. Dve rečice spajaju se u Donaueschingenu gde se, u parku dvorca, nalazi fontana iz 19. veka zvana „Donauquelle” koja simbolizuje službeni izvor reke. Dunav iz Baden-Württemberga, gde prolazi kroz Sigmaringen i Ulm, ulazi preko Bavarske (Regensburg i Passau) u severnu Austriju (prolazedi kroz Linz i Beč), pa kroz jug Slovačke gde prolazi kroz Bratislavu, prelazi preko Maðarske (kroz Budimpeštu) od severa prema jugu te izmeðu Baranje i rečnog ostrva Karapandže ulazi u istočnu Hrvatsku. Zatim izbija na granicu Hrvatske i Srbije (Vojvodina), te ugrubo prati granicu ove dve države. Prolazi pored Vukovara, a kod Iloka napušta Hrvatsku i ulazi u Srbiju. Na ulasku u Srbiju prolazi pored Bačke Palanke, zatim Novog Sada, Beograda sa Zemunom, Smedereva. Reka kasnije predstavlja granicu izmeðu Srbije i Rumunije, pa kasnije i izmeðu Rumunije i Bugarske, nakon čega se uliva u Crno more u Rumuniji, tvoredi veliku deltu na granici s Ukrajinom. Republika Moldavija je 1990. godine, dobila pristup na otprilike 300 metara leve obale reke kod Giurgiuleotija (izmeðu gradova Galaþi i Reni).

Potencijali Dunava (razlozi očuvanja kvaliteta vode)

Dunav je važan izvor pijade vode za deset miliona ljudi koji žive uzduž reke. U Baden-Württembergu, vodovodno preduzeće koje pijadom vodom snabdeva područje izmeðu Stuttgarta, Bad Mergentheima, Aalena i okruga Alb-Donau, 30% vode od 30 miliona kubnih metara (2004. godine) čini preraðena dunavska voda. Drugi gradovi kao Ulm ili Passau koriste i veće količine dunavske vode kao vodu za piće.U Austriji se 99 % vode za piće crpi iz podzemnih izvora, a dunavska vode se koristi samo u razdobljima velikih vrućina. Slično je i u Maðarskoj gde 91 % pitke vode čini voda iz podzemnih izvora. Druge zemlje takoðe slabo koriste vodu iz Dunava, zbog snažnog zagaðenja. Samo mesta na rumunskoj obali koriste ovu vodu za piće, jer je reka na tom području ponovo čista (Drobeta Turnu-Severin, Delta Dunava).

Pored toga što je Dunav velika plovna reka, samim tim je i jedan od najvažnijih faktora ekonomskog, urbanog, kulturnog i istorijskog razvoja regiona koji nastanjuje 115 miliona ljudi.

To je faktor efikasne evropske saradnje, kao i nacionalnog i regionalnog razvoja, gde reka svojim potencijalom utiče na intenziviranje poljoprivrede kroz navodnjavanje, razvoj industrije povezan sa jeftinim vodenim prevozom, transport, lučke aktivnosti, sezonsku rekreaciju i kulturni turizam. Ova regija se smatra “makroregionom” na osnovu zajedničkih vrednosti, zajedničkog istorijskog nasleða i zajedničke bududnosti. Takoðe, zemlje dunavskog regiona dele i dugu istoriju saradnje. Konvenciju o zaštiti Dunava 1994. godine je potpisalo 14 država sa ukupnom teritorijom vedom od 2000 km2. Države potpisnice ove konvencije su i ujedno i potpisnice EU strategije za dunavski region.

Resursi životne sredine dele se izmeðu država i prevazilaze nacionalne interese. Ovo se posebno odnosi na Dunavski region koji obuhvata planinske oblasti kao što su Karpati, Balkan i deo Alpa. Ova regija takoðe ima bogatu i jedinstvenu floru i faunu, vodenu i kopnenu, uključujudi i nekoliko mesta u Evropi koja su dom za pelikane, vukove, medvede i risove. Ta mesta su pod sve vedim pritiskom ljudskih aktivnosti. Saradnja je od ključne važnosti, inače ono dobro učinjeno na jednom mestu biva anulirano zanemarivanjem drugih mesta. Postojeće strukture za saradnju treba da budu ojačane.

 

Vreme uspostavljanja sistema: 5 godina

Aktivnosti: I godina impelementacije:

Gradovi Zapadnog Balkana:

Slovenija Maribor Murska Sobota Ljutomer Gornja Radgona Ptuj Slovenska Bistrica Rogaška Slatina Celje Slovenj Gradec Velenje Laško Brežice Krško Novo Mesto Črnomelj Ljubljana Domžale Kamnik Kranj Bled Jesenice Postojna Logatec Vrhnika Idrija Nova Gorica Vipava Koper Ankaran Izola Piran Portorož Škofja Loka Tržič Trbovlje Zagorje ob Savi Hrvatska Osijek Vukovar Ilok Ðakovo Varaždin Županja Vinkovci Bjelovar Virovitica Slavonski Brod Sisak Požega Zagreb Koprivnica Čakovec Karlovac Petrinja Rijeka Pula Opatija Rovinj Umag Šibenik Zadar Trogir Split Makarska Dubrovnik Korčula Hvar Bol Krk Cres Mali Lošinj Srbija Beograd Leskovac Vranje Dimitrovgrad Kuršumlija Prokuplje Niš Kruševac Kraljevo Čačak Užice Valjevo Paradin Ćuprija Zaječar Bor Jagodina Požarevac Smederevo Ruma Sremska Mitrovica Pančevo Vršac Kikinda Novi Sad Bačka Palanka Sombor Subotica Kosovo Priština Prizren Novi Pazar Kosovska Mitrovica Albanija Tirana Drač Skadar Vlore Makedonija Veles Negotino Kavadarci Demir Kapija Struga Ohrid Kičevo Debar Strumica Djevdjelija Skopje Tetovo Gostivar Prilep Bitola Kumanovo Štip Berovo Kočani Crna Gora Podgorica Nikšić Herceg Novi Bar Kotor Ulcinj Berane Pljevlja Cetinje BIH Sarajevo Banja Luka Bihać Zenica Tuzla Mostar Bijeljina Brčko Prijedor Bosanska Gradiška Priboj Doboj Zvornik Prnjavor Grčka Solun Komotini Kozani Atina

II godina implementacije:

4B – 4 metropole na Dunavu: Beč – Bratislava – Budimpešta –Beograd

III godina implementacije:

Gradovi na Dunavu:

Tuttlingen, Sigmaringen, Ulm, Ingolstadt, Regensburg, Straubing i Passau, Nemačka Mauthausen, Enns, Durnstein, Krems, Linz i Beč, Austrija Bratislava, Komoran, Slovačka Gyor (Djer), Szoba, Višegrad, Dunajuvaroš, Baja, Mohač, Budimpešta, Madjarska Vukovar i Ilok, Hrvatska Apatin, Bačka Palanka, Novi Sad, Beograd, Pančevo, Smederevo, Srbija Baragana, Dobrudža, Turnu Severin, Giurgiu, Braila i Galati, Rumunija Giurgiulesti, Moldavija Vilkov, Izmail, Kilija, Ukrajina

IV godina impementacije:

Gradovi u državama koje su direktno povezane sa Dunavom:

Nemačka, Austrija, Slovačka, Madjarska, Hrvatska i Srbija (nastavak), Rumunija, Bugarska, Moldavija, Ukrajina

V godina implementacija:

Gradovi u državama koje svojim pritokama pripadaju slivu Dunava: Italija, Poljska,Švajcarska, Češka, Slovenija, Bosna i Hercegovina, Crna Gora, Makedonija, Grčka, Albanija

Ciljeve planiramo ostvariti kroz navedene aktivnosti najpre u gradovima regije Zapadnog Balkana, što je deo već započetog projekta uspostavljanja sistema kojim su za sada obuhvadene 4 države : Slovenija, Srbija, Hrvatska i BIH. Prva faza je uključivanje svih 9 država Zapadnog Balkana. Nakon toga bismo povezali 4 metropole koje su direktno na Dunavu i koje svaka po svom odnosu prema ovoj reci ima neke specifičnosti.

Time bismo stvorili ambijent povezivanja ovih gradova i u smislu razmene iskustva u svim aspektima od proizvodnje i distribucije voda do prerade otpadnih voda. Tim delom projekta uključile bi se još 3 države, Austrija, Slovačka i Madjarska. Direktno na Dunavu je 40 gradova i cca 10 gradova u državama koje slivovima reka pritoka pripadaju Dunavskoj regiji, cca 200 gradova. Ukupno projektom obuhvatamo 244 grada.

Edukovanje koordinatora za rad u gradovima na Dunavu sprovodi Vodna agencija sa svojim iskusnim saradnicima na području tih država.

Edukacija nacionalnih koordinatora za države koje su u Dunavskoj regiji, sprovodi se u kontinuitetu od I godine implementacije, tj. nastavlja na već započeti sistem od 2013. godine. Edukaciju obavlja nosilac projekta,  Vodna agencija uz podršku nevladinog sektora i njihovih primera dobre prakse uz uključivanje stručnih resornih saradnika.

Edukacija se organizuje na godišnjem nivou, na medjunarodnoj konferenciji gde se sreću koordinatori koji su već uključeni u projekat i novoprijavljeni, na osnovu poziva koji im upućuje Vodna agencija. Nacionalni kordinatori su zaduženi da stvore timove koji će raditi na teritoriji država po planu uključivanja u aktivnosti zadatih država.

Čitav projekat tj uspostavljanje sistema od početka prate mediji tako da su deo aktivnosti i press konferencije i pojedinačni kontakti i nastupi u medijima. Projektne sktivnosti su stručne konferencije*, radni i video sastanci, izveštaji rada, monitoring i evaluacija. Poseban deo projekat su stručni kampovi i studijska putovanja za koordinatore i partnere*. Svi materijali za rad će biti priladodjeni potrebama edukacije i prevedeni na jezike država.

Rezultati:

  • Uspostavljanje komunikacije i saradnje izmedju država u Dunavskom regionu, njihovih škola, institucija i lokalnih samouprava odnosno organa vlasti, kompanija i nevladinog sektora;
  • Formirana mreža koordinatora;
  • Primenljiva aplikacija koja je osnov umrežavanja i baze podataka za medjunarodni program;
  • Kvantitativni podaci dobijeni očitavanjem uredjaja i analiza podataka koja treba da ukaže na smanjenu potrošnju vode a samim tim i potvrdi promenu svakodnevnih navika, a koji predstavljaju bazu podataka za dalja naučna i stručna istraživanja;
  • Unapredjena web strana www.vodnaagencija.org  interaktivnim, video i ostalim sadržajima u cilju aktivnijeg uključivanja dece i učitelja u komunikaciju ovim medijem;
  • Edukovana deca koja pored dovoljne količine informacija o potrebama za vodom i njenoj važnosti imaju i promenjene svakodnevne navike u potrošnji vode. Takodje i povedanu svest i znanja po pitanju neophodnosti svih vidova energije i prirodnih resursa kao i njihovog očuvanja jer nisu nescrpni (voda, konkretno u mnogim delovima sveta ved nedostaje do granica opstanka života);
  • Uspostavljena komunikacija dece unutar samog razreda, razvijanje osećaja za rad u timovima i pozicioniranje lidera;
  • Povezana deca i na medjunarodnom nivou i medjusobni uticaji shodno različitom nivou razvijenosti kulture zaštite životne sredine i svesti o značaju iste;
  • Umrežene škole i stvoreni odnosi koji mogu biti trajnog karaktera i višeslojni te tako ved izgradjeni primenljivi u nekim novim projektima;
  • Učenje kroz igru i mogućnost da sva iskustva prenesu i na kuću jer su kao dobar medijator pogodni za prenošenje ideja i novih tehnologija;
  • Škole kao ustanove stiču nova znanja ali i dobijaju didaktičnu opremu za rad (merni uredjaj je primenljiv za rad iz raznih oblasti) a isto tako dobijaju mogućnost uštede vode i energije što de se dugoročno odraziti i na same finansije;
  • Dizajnirani, štampani i podeljeni flajeri, posteri, , bedževi i škole Vodni agent obeležena zastavom;
  • Organizovane press konferencije, napravljeni pojedinačni kontakti i nastupi sa medijima i objavljene informacije u medijima;
  • Stvorena situacija i ambijent da merni uredjaj, postane deo sistema obrazovanja u školama kao didaktičko sredstvo koje pomaže u procesu podizanja svesti dece o racionalnoj potrošnji vode jer nam omogućava praćenje te potrošnje direktnim nadzorom i odlično je sredstvo za više predmeta u školi.

Indikatori:

5 godina uspostavljanja projekta

  • 20 država
  • 244 grada
  • 44 nacionalnih koordinatora
  • 1280 škola
  • 3840 edukativnih paketa
  • 3840 učitelja/nastavnika
  • 115.200 dece
  • 11,5 miliona indirektno uključenih korisnika
  • 10 press konferencija
  • 5 medjunarodnih konferencija*
  • 4 istraživačka kampa*
  • 4 studijska putovanja*

Nosilac projekta:

Društvo Vodna agencija, osnovano je 2013. godine u Republici Sloveniji sa ciljem da skrene pažnju javnosti na neophodnost odgovornog odnosa prema vodi u prirodi. Pre svega na neracionalnu potrošnju i sve prateće pojave od proizvodnje preko distribucije pijaće vode do prerade otpadnih voda.

Još pre zvaničnog formiranja organizacije u školama u Republici Sloveniji pokrenute su aktivnosti praćenja potrošnje pijaće vode. Projekat se kroz vreme razvijao u cilju doprinosa globalnim aktivnostima za očuvanje vodnih resursa. U toj prvoj fazi merenja unapredjena je aplikacija Vodni agent (na www.vodnaagencija.org ) koja pored praćenja rezultata merenja umogućava i umrežavanje korisnika kojih sad ima i izvan Republike Slovenije. Već krajem 2013. godine delovanje organizacije dobilo je regionalni karakter uključenjem Republike Srbije u aktivnosti. Projekat smo nazvali jednostavno Vodni agent.

Time nije proširena samo teritorija već je uradjen i edukativni pilot projekat koji je dao odlične rezultate. Sad raspolažemo edukativnim paketom Vodni agent koji je lako dostupan svim zainteresovanim školama. Tokom 2014. godine aktivno se projektu priključilo i nekoliko škola iz Republike Hrvatske. Do sada je aktiviran sistem u 84 predškolskih i školskih ustanova u 4 države Zapadnog Balkana. Početkom oktobra 2015. u Celju organizovana je I medjunarodna konferencija kojoj je prisustvovalo 48 koordinatora, od toga 16oro iz zemalja koje u učestvuju u projektu.

Projektne aktivnosti izvedene su sopstvenim sredstvima i uz podršku partnera okupljenih u grupaciji Energo Go, ustanovljenoj 2014. godine. Ostvarili smo saradnju sa nekoliko trgovinskih lanaca koji su nam omogućili javno predstavljanje projekta. Takodje smo učestvovali na MOS u Celju 2015. godine, Sajmu ekologije u Novom Sadu 2015. godine i Eco fair i Energetika u Beogradu 2015. godine. Razvili smo sistem Vodne postaje kojim u školama uz podršku partnera demonstriramo sistem vodosnabdevanja od fabrike vode do slavine.

Kao primere dobre prakse izdvajamo činjenicu da je Opština Rogaška Slatina u projekat tj. sistem direktnog nadzora uključila sve škole u Rogaškoj Slatini, a od 2016. Godine sa OKP Rogaška Slatina sprovodimo zajednički projekat Vodni agent i „S koraki znanja do ponovne uporabe n varovanja okolja.“ Sprovodi se u 20 škola svih 6 opština koje svojim aktivnostima obuhvata OKP Rogaška Slatina.

Ostvarili smo sistem saradnje sa NVO organizacijama u regionu koje se bave zaštitim životne sredine i edukacijom dece i imaju potvrdjena iskustva u tome. Od početka medjunarodnih aktivnosti imamo medijsku podršku specijalizovanog časopisa za zaštitu životne sredine, održivi razvoj i zdrave stilove žovota, EKOLIST.